7 brzih trikova za uspešne male razgovore

Volim razgovore uz prijatnu muziku i kafu. Posebno sa dragim ljudima. Prijatan ambijent začinjen deljenjem dešavanja i ličnih životnih priča. Mmmm… Jedan od ,,onih mojih“ načina na koji širim radost i pozitivnu energiju.

,,Da li postoji radionica koja bi mi pomogla da započnem i oslobodim se u malim razgovorima“ – bilo je pitanje koje sam pre par dana dobila od druga, nakon što sam sa njim podelila informacije o radionicama koje planiram da organizujem. U tom trenutku sam dobila ideju za novi tekst na ovu temu. Za njega i sve nas kojima zatreba ,,kec iz rukava“, kada se pojavi tišina u razgovoru sa nepoznatim osobama, sledi sedam saveta za lakše započinjanje i vođenje small talks-a:

1. Smanji anksioznost

Blaga anksioznost je normalna prilikom upoznavanja i započinjanja razgovora sa nepoznatim ljudima. Međutim, kod nekih ona raste od blage bojaznosti do parališućeg straha. Da bi obuzdao svoju anksioznost ostani racionalan i pozitivan. Možeš sebi reći i nešto poput:

  • ,,Nervoza dolazi od mene i mojih uverenja, ne situacije. Mogu da je savladam.“
  • ,,Šta se najgore može desiti? Ako im se i ne dopadnem, pa šta?“
  • ,,Samo zato što se (ČLJM) ranije dogodilo, ne znači da će se ponoviti.“

2. Poštuj pravilo ,,20 sekundi“

U prvih 20 sekundi razgovora tvoje svetlo je zeleno: dopadaš se svom sagovorniku sve dok su tvoje izjave relevantne za razgovor i dok su mu od pomoći. Međutim, ljudi koji govore više od približnih pola minute, iako talentovani pripovedači, često su doživljavani kao dosadni i brbljivi. Stoga, obrati pažnju! Dakle, u narednih 20 sekundi lampica je žuta – rizik da druga osoba gubi interesovanje se povećava. U 40-toj sekundi svetlo je crveno. Tada je bolje da staneš ili si ,,u opasnosti“.

3. Postavljaj otvorena pitanja

Ako pitanje počneš sa ,,da li“ ili ,,šta“ vrlo verovatno ćeš dobiti jednostavan i kratak odgovor. Ali, ako pitanje formulišeš sa ,,zašto“ ili ,,kako“, to znači da te interesuju i motivi osobe sa kojom razgovaraš. Na primer, pitanje ,,Zašto misliš da se to desilo?“ ostavlja više prostora za razgovor od ,,Šta se desilo?“ Postavljanje otvorenih pitanja znači: da se sagovornik neće morati preterano angažovati, da ćeš izbeći da-ne odgovore i prekinuti ,,hladan“ razgovor. Svako pitanje koje postaviš ima potencijal da suzi ili proširi dijalog.

4. Pitaj za savet

Traženje saveta je odličan način da se započne razgovor. U većini slučajeva, ljudi vole da dale svoje znanje i iskustvo. Studije su pokazale da pričanje o sebi izazova dobar osećaj, jer aktivira iste delove mozga kao i prilikom seksa, jedenja ukusne hrane ili uzimanja droga. Kako je Oskar Vajld lepo primetio ,,svi se mi divimo mudrosti onih koji dođu kod nas po savet“. Stoga, iskoristi ovaj savet i kao priliku da nešto novo naučiš.

5. Podeli nešto i o sebi

Šta si nedavno uradio? Koje nove stvari si naučio? Koji su tvoji ciljevi za naredni period? Podeli to sa drugima, posebno u situacijama kada:

  • Osoba izgleda stidljivo ili društveno nespretno. Deljenjem ličnog sadržaja pažnju sa svog sagovornika usmeravaš na sebe, ostavljajući mu dovoljno vremena da se raskomoti u svom ličnom prostoru.
  • Osoba nije posebno raspoložena za tvoja pitanja ili komentare. Možda tvoj sagovornik ne voli da deli lične sadržaje, posebno ne prilikom prvog susreta, ali to možeš ti uraditi. Na taj način, sklanjaš se sa pozicije moći (osoba koja postavlja pitanja zapravo i vodi tok razgovora) i dozvoljavaš sebi da budeš ,,ranjiv“ (deljenje znači izlaganje potencijalnoj proceni i osudi). Kada sagovornik vidi da si ti otvoren može se osetiti podržanim da i sam nešto podeli sa tobom.

6. Manje pričaj, više slušaj

Aktivno slušanje podrazumeva da zaista čuješ ono što ti druga osoba govori, ali i obraćanje pažnje na neverbalnu komunikaciju. Razgovor produbljuješ parafraziranjem i razmišljanjem o onome što ti je rečeno – na taj način pokazuješ da ti je iskreno stalo do razgovora. Pokušaj da ,,uhvatiš“ i šta je strast druge osobe, a potom iskoristi tri magične reči ,,Reci mi više“.

7. Neka tvoj odlazak bude jasan

U tome ti može pomoći fraza ,,ja trebam“. Na primer ,,trebao bih da se upoznam sa govornikom… nešto jedem… sretnem se sa klijentom itd.“ Nemoj da zaboraviš pomenuti nešto iz vašeg razgovora, kako bi sprečio da druga osoba pomisli da ti je dosadno ili da bežiš. Na primer ,,Uživao sam u priči o tvom psu Čarliju i nadam se da ćemo imati priliku ponovo da razgovaramo“. U krajnjem slučaju, sa partnerom ili prijateljima možeš imati i ,,spasi me“ signale koji će im biti jasan znak kada je potrebno da te ,,izvuku“ iz razgovora.

Sledeći put kada bi neko želeo da započne razgovor sa pričom o lepom vremenu ti upotrebe i ove savete. Iskoristi čak i čekanje na autobuskoj stanici kao priliku da vežbaš. Za kraj, otkriću ti još jednu tajnu koju sam saznala. Umetnost u vođenju malih razogovora počinje sa tim da sebe vidiš kao domaćina, a ne kao gosta, u bilo kojoj situaciji. Domaćin deluje kao vođa. On je aktivan, ne pasivan, preuzima inicijativu u razgovoru sa ljudima, popunjava neugodne pauze, uvodi ljude, što drugima pomaže da se osećaju prijatno i dobrodošlo. Ispričasmo se mi lepo ovaj put!

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *