Da li je „dobro dete“ zaista dobro?

Već neko vreme razmišljam o ovoj temi. Počnem da pišem ovaj tekst, a onda se zaustavim. U nekom trenutku mi se čini da bih dosta toga mogla da kažem, a opet u drugom kao da je sve već rečeno…

Znaš, često u sebi ispričam celu priču, ali je ne napišem što znači ni podelim s tobom. Ovaj put sam odlučila da bude drugačije.

Ima mnogo „dobre dece“ koja se muče i pate, a da sami nisu svesni zbog čega. Namerno stavljam pod navodnike kako bih naglasila da je reč o našem unutrašnjem detetu, a ne zbog sumnje u njihovu dobrotu.

Uostalom, retko ko će za sebe da kaže da je loš, zao, bezobziran… Ipak, ovaj tekst nije na temu dobrog čoveka, već baš onog untrašnjeg dela njega koji mu stalno govori kako bi trebao da se ponaša prema drugima. Ovo je tekst o onom unutrašnjem glasu koji nam šapuće da postupimo ispravno, čak i onda kad ni situacija ni ljudi s kojima smo u kontaktu to ne zaslužuju.

VERUJEM U DOBRO U LJUDIMA. DRUGA JE STVAR DA LI GA KORISTE.

Deca su ukras sveta

Deca su po svojoj prirodi naivna, bezazlena, iskrena, spremna da pomognu… Ali, pored toga i odrasli (najčešće roditelji ili staratelji) uče dete da su to poželjne osobine koje se u njihovoj porodici cene i podržavaju. U takvom okruženju dete je srećno. Međutim, problem nastaje kada se dete suoči sa svetom koji nije uvek dobronameran prema njemu.

S druge strane, ima dece koja su vrlo savesna i, bez obzira na okruženje u kojem odrastaju ili vaspitanje, ona se vode vredostima kao što su istina, pravda, ljubav… Takva deca odrastaju u posvećene, vredne i empatične ljude. Odrastaju u kvalitetne ljude, čije kvalitete drugi s lakoćom iskorišćavaju za svoju dobit.

Zašto onda osoba gaji „dobro dete u sebi“?

Kao i obično ima više razloga. Jednim delom, jer je naučila i ne zna drugačije (ili ne želi da bude drugačije). Ponekad osoba na ovaj način potvrđuje sopstvenu vrednost, jer „što više pomaže to više vredi“. Nekada osoba jednostavno uživa u tome, jer je to deo njene ličnosti i celog bića – to je ispunjava i čini srećnom.  Ponekad je reč o religijskim uverenjima, jer „ljudi zbog dobrih dela odlaze u raj“. Možda zbog svih navedenih razloga. Da li bi ti neki dodao?

Ipak, „dobra deca“ često nisu dobra prema sebi.

To najčešće znači da:

  • Tuđe potrebe stave ispred svojih
  • Lako zanemare sopstvene potrebe
  • Retko se suprostavljaju
  • Pomažu, čak i kada ne žele ili im se to ne radi
  • Svesno dopuštaju da ih drugi manipulišu
  • Često svesno biraju da ispadnu „naivni“ i „budale“, čak i kada su daleko od toga
  • Imaju razumevanja i empatije prema ljudima koji to iskorišćavaju protiv njih
  • Teško im je da se zauzmu za sebe, posebno sa neprijatnim, agresivnim i arogantnim ljudima
  • Imaju poteškoće u postavljanju i održavanju ličnih granica
  • Previše veruju ljudima i kada im unutrašnji glas kaže da treba da budu oprezni
  • Podrazumeva se da su na raspolaganju, a retko dobiju „hvala“
  • Drugi ljudi upravljaju njima i njihovim životima…

Mogla bih ovako do sutra. 🙂 Poenta je da u svim ovim primerima oni gube. I nije važno što gube živce, vreme, energiju, novac, poverenje, materijalna dobra, veru u ljude i dobrotu… Važno je što gube SEBE! Svoj glas, svoje mišljenje, svoje samopouzdanje, veru u sebe, svoj život.  

Može li drugačije?

Uvek može drugačije. Ali drugačije ne znači da ćeš biti surov, podao, koristoljubiv, da ćeš povređivati ljude… Ne! Drugačije znači da ćeš uvažiti i sebe. Drugačije znači da ćeš biti dobar i prema sebi.

Zato sada, baš ovog trenutka, donesi odluku da ćeš biti dobar i prema sebi. Samo tako, jednostano, donesi odluku.

Da, to znači da ćeš povrediti neke ljude, ali ne njih lično već njihov ego, jer više ne mogu da te manipulišu i dobiju ono što žele od tebe. Da, to znači da ćeš narušiti neke odnose, ponekad i trajno. Da, to znači da ćeš se zauzeti za sebe. Da, to znači da ćeš se navikavati na novu realnost koja podrazumeva da je i tebi lepo i da uživaš.

Ti to zaslužuješ i nisi zbog toga loš čovek! Zapamti to.  

P.S. „Dobra deco“ svet je zahvaljujući vama još uvek lepo i podnošljivo mesto za život. U tajnosti – unutar svog srca i duše – lečite tuđe rane, a na javi radite sve kako biste im izmamili osmeh na lice i ulepšali dan. Vaša dobrota je kao poljsko cveće – ima ga u izobilju, svi ga primete, ali ga retko ko ceni. Vaša dobrota je neprocenljiva, zato nemojte nikada da kalkulišete s njom. Svako daje iskreno ono čega ima previše. Vi imate svoju dobrotu. Ali, nemojte zaboraviti da budete dobri i prema sebi. Bar ponekad.

Jer, svet opstaje zahvaljujući dobrim ljudima.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *