Jednostavna vežba za vraćanje vere u sebe

Imamo je u većoj ili manjoj meri. Često za nju kažemo da nam je neophodna za napredak i uspeh. Zavisi od okolnosti koliko i toga šta mislimo o sebi. Mnogo je lakše gubimo nego što je ponovo vraćamo. Nekada sa njom upravljaju drugi ljudi, a nekada smo to mi sami. Vera u sebe nas pokreće, dok nas nedostatak iste prilično sputava.

Samopouzdanje je naše verovanje da smo u stanju ispuniti određeni zadatak. Što je viši nivo našeg samopouzdanja to je izraženije poverenje u naše sposobnosti. Kada razmišljam o samopouzdanju slika koju vidim je da ono stoji na dugim, tankim i staklenim nogama. Jedan pogrešan ili nepromišljen korak dovoljan je da polomi neku od njih, čineći celu strukturu veoma nestabilnom. Kada nam se već to desilo svaki sledeći korak vidimo kao veću opasnost za dublji pad i propadanje. Dobra vest je da se uz lični trud vera u sebe može vratiti, a potom i podići na nivo koji je za nas zadovoljavajući.

Slušam ljude kako sebe doživljavaju kao da nisu dovoljno vredni, pametni, lepi, obrazovani, mršavi, debeli… spisak je prilično dug. Njihov doživljaj često nema potvrdu u realnosti, ali samo vraćanje da su drugačiji u odnosu na ono što misle o sebi njima nije dovoljno. Razlog je mnogo dublji, a neretko potiče od roditelja koji su zbog raznih prekora, nepoštovanja, verbalnog ili fizičkog zlostavljanja, ali i vređanja ličnosti umesto ostvrtanja na ponašanje sa kojim nisu zadovoljni, doveli u pitanje veru koju imaju u sebe. Što je duže trajalo razbijanje našeg samopouzdanja to smo i mi počeli pogrešno da verujemo kako ,,ne vredimo“ i da su možda drugi u pravu.

Imam sinonim za ljude koje vidim kao ubice tuđeg samopoštovanja i samopozdanja. Zovem ih ,,Nedovoljni Ljudi“ koji svoje nezadovoljstvo sobom prenose na druge tako što u njima stvaraju isti osećaj da nisu dovoljno dobri. Tako se začarani krug nastavlja sve dok ga neko ne prekine, a ono što se budi u onome ko želi da izađe iz njega je opravdana nada da je to zaista moguće. Istina je da ne postoji ni jedna druga verzija nas samih, a upravo ta činjenica nas čini neprocenjivo vrednim i spremnim za borbu!

Baš zato što se radi o veoma osetljivom delu nas proces oporavka i vraćanja vere u sebe može da traje neko vreme. U ovom procesu su očekivani trenuci kada će se desiti da iznova padnemo, sebe etiketiramo raznim pogrdnim nazivima ili kada želimo da od svega dignemo ruke. Sve do sledećeg trenutka kada će u nama ponovo početi da cveta osećaj da smo vredni i da je zaista velika šteta ukoliko svoju vrednost ne priznamo sebi, ali i pokažemo drugima.

Na putu da to postignemo može nam pomoći jedna vrlo lagana i jedostavna vežba za koju je potrebno svega nekoliko minuta. Preporučujem da je radite nakon buđenja. Cilj je da na papir napišete deset lepih činjenica o sebi počevši svaku od njih sa ,,Ja mogu da…“ Na primer, Ja mogu da čitam, Ja mogu da živim slobodno, Ja mogu da uživam u kafi, itd. Praktikujte ovu vežbu svako jutro i pripremite se za dnevne izazove. Kada primetite da u toku dana loše mislite o sebi prisetite se šta ste to jutro napisali o sebi ili jednostavno pročitajte. Verovatno će vas iznenaditi saznanje šta sve možete, a da toga niste ni bili svesni. Tokom vremena stavke će se ponavljati, ali svaki dan će imati neku svoju, drugačiju i novu listu.

Pravo je umeće zaustaviti Nedovoljne Ljude u njihovom pokušaju da nas zaraze svojim virusom nedovoljnosti. Jedan od načina je da ignorišemo njihove pokušaje. Dugi je da isključimo svoje kanale za prijem informacija kada se nalazimo u njihovoj blizini. Ne dozvoli da sebi ,,sudiš kroz tuđe oči“. Tvoje su dovoljno tople, otvorene i prijemčive za ono što je lepo i dobro u tebi. Stoga, ne smeš dozvoliti za ih zatvaraš ispred takvih činjenica i otvaraš samo za ono što nije dobro. Mi smo u obavezi da budemo svoji, podržavamo i verujemo u sebe. Za to nam nisu potrebni drugi.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *