Mislila sam da vam ovo nikad neću reći!

Rođena sam u Višegradu malo pre nego što je smrt, odnekud, pomislila da joj je lepo baš u Bosni i Hercegovini. I dok se ona ,,igrala“ i ja sam. Ponekad smo se igrale i zajedno – žmurke! Natrčala sam se tih godina na nekim nepoznatim ulicama… Priznajem, sada mi trčanje i nije među omiljenim stvarima.

Moje igračke su bile knjige. Čak dve police iznad kreveta. Tada sam naučila da ih poštujem. Neke još čuvaju moje prve žvrljotine. Nisam znala da ih čitam, ali sam znala Jesenjinovu ,,Pesmu o keruši“ pre polaska u školu. Plakala sam za tom kerušom, onako dečiji iskreno. A sada… sakrivam suze u susretu sa povređenim ljudima. Mnogo ih je! Još tada sam želela da na jednoj od tih knjiga piše moje ime. Danas piše na njih sedam.

Volela sam da se sakrijem ispod stola i krišom crtam po tapeti. Još uvek pamtim trenutak neopisive radosti kada nam je tata dozvolio, na nekoliko dana, da iscrtamo celu tapetu! I on je crtao. Bolje od mene. Poželela sam da bude obratno. Danas su na zidu, umesto tapeta, moja ulja na platnu.

Jedna sam od onih koja nije imala puno drugara. Imam mali broj njih u svakom gradu u kojem sam živela. Shvatih, na kraju, to i nije tako mali broj! Za mene kažu da sam pametna, ali oni su pametniji. Jednostavno ih je život tako pametne meni s razlogom poklanjao. Zato je za mene drugarstvo reč u koju stane ceo jedan svet.

Odrasla sam u gradu Andrićevog detinjstva. Tamo, gde još uvek žive ljudi koji vešto sakrivaju svoja dobra dela, dok ih drugi razotkrivaju. Čak sam i rođena blizu čuvenog mosta u noći kad su, umesto struje, munje i gromovi osvetljavali višegradsku kasabu. Možda od tada sa sobom nosim kreativnost i metafore koje koristim i u radu.

Muzika je sastavni deo mog unutrašnjeg bića. Ako sam, kao sada, inspirisana nekim dobrim ritmom, u stanju sam da kažem i ono što sam mislila da neću. Ali, valjda sam i to ja. Mladi psihoterapeut koji sa svim ovim, i još mnogo čim, seda isped svojih klijenata sa autentičnom željom da im budem od pomoći u ličnom napretku. Za malo godina, mnogo toga sam iskusila. Kao što su i moji klijenti. Zato se iskreno radujem svakom novom susretu na zajedničkom putu rasta i promene. Jer, svaka zaceljena unutrašnja rana i ovaj svet čini boljim mestom za život. Bar do onog trenutka dok, svakome od nas, smrt ne kaže ,,Aha, tu si se sakrio/la!“

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *