Mrzim kod drugih ono što je moje

„Kako opet mislim da je do njega?“ „Ne mogu da verujem da to ponovo nisam prepoznala?“ „Kako da ne radim to?“ Ovo su samo neka pitanja koja dobijam od vas na našim susretima, a nakon što osvestimo mehanizam odbrane koji nazivamo projekcija.

Projektujem ja, projektuješ ti

Možda ste pričali s nekim ko vas za nešto optužuje, a gotovo ste sigurni da priča o drugoj osobi, a ne o vama. Možda ste bili u prilici da učestvujete u svađi jer vas neko vidi da ste ovakvi ili onakvi, a vi niste ništa od toga. Ili, da krenemo od nečega još jednostavnijeg. Upoznate osobu koju prvi put vidite, a ona vam se odmah sviđa ili ne, već imate neko mišljenje o njoj, podseća vas na nekoga koga već znate (njena pojava, glas, ton s kojim razgovara, pokreti…). U pravu ste, u ovim primerima možemo da posumnjamo na projekciju.

Projekcija je jedan od najpoznatijih mehanizama odbrane, a evo i nekih objašnjenja na šta se odnosi:

„Sastoji se od težnje i skolonosti osobe da svoje želje, impulse ili sadržaj podsvesti koji nisu prihvatljivi za sopstveni ego, projektuje na druge osobe pripisujući im slične osobine“ – Vikipedija.

„Klasični oblik otpora koji se sastoji u pripisivanju drugima onog što nas muči: „imam utisak da vam dosađujem“, „izgledate mi iznervirano“ itd.“ – Serž Žinžer.

Kako nastaje?

Kada imamo neke osobine, ponašanje, navike, iskustvo… koje nam je teško da „uklopimo“ u sliku koju imamo o sebi ili naše „idealno ja“, tj. ono kako zamišljamo sebe, može doći do „cepanja“ tih naših delova i otuđenja od njih. Međutim, pošto ti „odvojeni“ delovi i dalje postoje u nama (iako to stvaaarno ne želimo), mi ih onda „nalepimo“ na druge. Na ovaj način sebe „rasteretimo“ jer „to nije moje“ već osobe preko puta mene.

Na primer, kolegi je teško da preuzme odgovornost za težak projekat koji zajedno radimo, ali pošto ne želi da bude viđen kao neodgovorna osoba niti da preuzme odgovornost koja mu pripada, optužiće mene da nam loše ide zato što sam „ja neodgovorna“. Dakle, ono što je njemu bilo teško da vidi kod sebe i prizna, on se od toga „odvojio“ i to nešto „prilepio“ meni. Drugi primer, krenula sam u supermarket veoma nervozna što sam zaboravila da ponesem kese koje su mi ostale na stolu. Kada dođem do žene na kasi koja mi je kratko odgovorila na pitanje, kažem joj: „Kako ste neljubazni!“

Važna napomena

Ovi procesi su najčešće nesvesni, tako da ih nije lako prepoznati, posebno kada treba da ih prepoznamo kod nas samih. Međutim, drugi ljudi mogu lakše da ih prepoznaju kod nas, kao što i mi možemo kod njih. Zato nam je podrška drugih (prijatelja, porodice, partnera, terapeuta…) veoma dragocena u osvešćivanju ovog mehanizma.

Ukoliko nismo svesni svojih projekcija to može loše da utiče na naše međuljudske odnose. S jedne strane, nama nije lako da budemo s osobom čije nas ponašanje „strašno nervira“ jer smo na nju projektovali ono što nas nervira kod nas samih. S druge strane, ni toj osobi nije lako da bude u našem društvu.

Šta mogu da uradim?

Edukuj sebe kako bi projekciju mogao da prepoznaš kod drugih. Zapitaj se „Da li ovo što osoba govori ima veze sa mnom i mojim iskustvom“? Ako nema, veća je verovatnoća da je reč o projekciji. Potom, edukuj ljude iz okruženja kako bi oni mogli da prepoznaju tvoje projekcije. Ako ti neko uputi povratnu informaciju da se nešto ne odnosi na njih, već da možda ima veze s tobom, nemoj odmah da zauzimaš odbrameni stav. Prvo razmisli koliko se to što ti je neko rekao zaista odnosi na tebe (možeš da proceniš i na skali od 1% do 100%). U svakoj povratnoj informaciji koju dobijemo ima bar 1% istine.

Kada naučiš da projekciju prepoznaš kod drugih, potom da otvoreno prihvatiš i razmisliš kada ti neko kaže da ti projektuješ, biće ti lakše da projekciju prepoznaš sam kod sebe.

Novi uvidi

Svi se mi, u većoj ili manjoj meri, štitimo projekcijom. Međutim, važno je da budemo svesni toga, ali i da prepoznamo prema kojim ljudima i u kojim situacijama to češće radimo. Informacije koje o sebi dobijemo nakon što osvestimo šta je ono što projektujemo na druge mogu da nam donesu nove uvide i zatvaranje nekih nezavršenih poslova koji, ponekad, traju i godinama. Puno koristi od onoga što mrzimo kod drugih, a zapravo pripada nama, zar ne? 

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *